Пролећни дан је био ведар и сунчан док су Милош и Јелена корачали ка пржионици кафе.

The spring day was clear and sunny as Miloš and Jelena walked towards the coffee roastery.

Ваздух је био испуњен мирисом свеже печене кафе, и сунчева светлост је обасјавала велике вреће кафе у углу.

The air was filled with the aroma of freshly roasted coffee, and the sunlight illuminated the large bags of coffee in the corner.

Пржионица је била место где је њихов отац, Данијел, радио годинама.

The roastery was a place where their father, Danijel, had worked for years.

Сада су ту, да покупе његове ствари и да се опросте са делом његовог живота који је овде провео.

They were there now to collect his belongings and to say goodbye to a part of his life spent there.

„Погледај ове фотографије“, рекла је Јелена, показујући на зид испуњен фоткама и успоменама.

"Look at these photographs," said Jelena, pointing to the wall filled with photos and memories.

„Тата је овде оставио траг.

"Dad left his mark here."

“Милош је зурио у фотографије.

Miloš stared at the photographs.

Био је склон размишљању и често се осећао у сенци отачевих постигнућа.

He was prone to contemplation and often felt overshadowed by his father's achievements.

Ова посета је била шанса да схвати страну оца коју није познавао.

This visit was a chance to understand a side of his father that he didn't know.

„Желим да видим да ли је оставио неки траг о томе ко је био заиста“, прошапта Милош.

"I want to see if he left any trace of who he truly was," Miloš whispered.

Док су претраживали очев сто, пронашли су старе записнике испуњене белешкама.

As they searched through their father's desk, they found old journals filled with notes.

Милош је отворио један и почео да чита.

Miloš opened one and began to read.

Тамо су биле белешке о раду, али и лични записи, мисли које је Данијел бележио током година.

There were work notes, but also personal entries, thoughts that Danijel had recorded over the years.

Милош је пажљиво прелазио преко речи, тражећи нешто што ће му дати увид у очеву душу.

Miloš carefully went over the words, seeking something that would give him insight into his father's soul.

С друге стране, Јелена је желела да ода почаст оцу на начин који је знао, преко православних Ускршњих традиција.

On the other hand, Jelena wanted to honor their father in a way he knew, through Orthodox Easter traditions.

„Морамо да одржимо Ускрс како је он желео“, одлучно је рекла, док је гледала у Милоша.

"We need to celebrate Easter the way he wanted," she said determinedly, looking at Miloš.

Његова потреба за разумевањем очеве личне стране изгледала јој је као одвраћање од онога што је сматрала суштином - очување породичних вредности.

His need to understand their father's personal side seemed like a distraction from what she considered essential - preserving family values.

Док су наставили потрагу, пронашли су старо ускршње јаје, скривено међу књигама.

As they continued their search, they found an old Easter egg hidden among the books.

На њему је била исписана порука од Данијела: „Драги моји, једни другима да будете свака снага и утеха.

It had a message from Danijel written on it: "My dear ones, be each other's strength and comfort."

“ Тренутак је био снажан.

The moment was powerful.

Милош и Јелена су се погледали и разумели.

Miloš and Jelena looked at each other and understood.

Очева последња порука их је дирнула, заказала им је пут.

Their father's last message touched them and showed them the way.

Било је очигледно да је и лична повезаност и очување традиције подједнако важно.

It was clear that both personal connection and the preservation of tradition were equally important.

Уз ово ново сазнање, вратили су се кући, спремни да заједно славе Ускрс.

With this new understanding, they returned home, ready to celebrate Easter together.

Милош је с поштовањем посматрао сестру док је припремала традиционалну празничну трпезу, осећајући дубљу повезаност са својим коренима.

Miloš respectfully watched his sister as she prepared the traditional holiday feast, feeling a deeper connection to his roots.

Јелена је прихватила Милошову потребу за разумевањем, и обоје су научили да њихов отац оставља не само јавну, већ и личну, интимну заоставштину.

Jelena embraced Miloš's need for understanding, and both learned that their father left not only a public, but also a personal, intimate legacy.

Док су свечано ломили ускршњу погачу, обоје су знали да сада разумеју оца боље, али и једно друго.

As they ceremoniously broke the Easter bread, both knew they now understood their father better, and each other as well.

Прича о пржионици кафе није била само о прошлости, већ је поставила темеље за нова, јачa породична везивања.

The story of the coffee roastery was not only about the past but laid the foundation for new, stronger family bonds.