Калемегдански парк у Београду био је препун живота тог пролећног дана.

The Kalemegdan park in Beograd was teeming with life that spring day.

На великој ливади, између старих зидина тврђаве, шум школске екскурзије одјекивао је парком.

On the large meadow, between the old fortress walls, the noise of a school excursion echoed through the park.

Ученике је обузела узбуђеност пред историјским авантурама које су им предстоје.

The students were overcome with excitement for the historical adventures that awaited them.

Милан, радознао дечак, ишао је заједно са својим разредом.

Milan, a curious boy, was walking with his class.

Иако је имао потешкоће у школи, његова жеља за знањем увек је била велика.

Although he had difficulties in school, his desire for knowledge was always great.

Овог пута, надао се да ће задивити наставника својом спремношћу и знањем.

This time, he hoped to impress the teacher with his readiness and knowledge.

Поред њега, сигурна и у свему прва, ходала је Ивана.

Next to him, walking confidently and always at the front, was Ivana.

Њену интелигенцију сви су обожавали.

Everyone admired her intelligence.

Вања, Миланов најбољи пријатељ, непрестано га је задиркивао и одвлачио му пажњу шаљивим досеткама.

Vanja, Milan's best friend, constantly teased him and distracted him with playful remarks.

Када су стигли до дела тврђаве за квиз, Милан је осетио узбуђење и нервозу.

When they reached the part of the fortress designated for the quiz, Milan felt both excitement and nervousness.

Ово је његов тренутак да сија!

This was his moment to shine!

Желео је да докаже себи и другима да и он може знати одговоре као Ивана.

He wanted to prove to himself and others that he could also know the answers like Ivana.

Наставник је почео с питањима, а време је пролазило.

The teacher began with the questions, and time passed.

Чим су стигли до најтежег питања о историји Калемегдана, Милан је осетио да се срце убрзало.

As they reached the toughest question about the history of Kalemegdan, Milan felt his heart race.

Вања је покушавала да га орасположи, али Миланова пажња била је на Ивани.

Vanja tried to cheer him up, but Milan's attention was on Ivana.

Баш тада, сетио се нечег важног што је пре чуо од ње.

Just then, he remembered something important he had heard from her before.

Одлучио је да ризикује.

He decided to take a risk.

Његов глас је одзвањао: „Калемегдан је добио име по турској речи 'калем', што значи тврђава, и 'мегдан', што значи трг!

His voice echoed: "Kalemegdan got its name from the Turkish word 'kalem', meaning fortress, and 'megdan', meaning square!"

” Учитељ је са осмехом потврдио тачност одговора.

The teacher confirmed the correctness of the answer with a smile.

Миланово лице засијало је поносом.

Milan’s face beamed with pride.

Ивана му је намигнула одобравајући а Вања је снимила његов тријумф.

Ivana winked at him approvingly, and Vanja recorded his triumph.

Милан је тог дана не само стекао похвале учитеља, већ и ново самопоуздање.

That day, Milan not only gained the teacher's praises but also newfound confidence.

Савладао је своје сумње и научио важност слушања и заједничког рада.

He overcame his doubts and learned the importance of listening and teamwork.

Са пријатељима поред себе, знао је да идеја неуспеха није крај, већ почетак нечег већег.

With friends by his side, he knew that the idea of failure was not the end, but the beginning of something greater.

Калемегдан је за њега увек представљао тајну и оралну историју, а сада и симбол његове личне победе.

Kalemegdan always represented a mystery and oral history to him, and now it was also a symbol of his personal victory.