Трговци ветром су то летње јутро населили Фрушку гору.

The Trgovci vetrom settled on Fruška Gora that summer morning.

Јован, Милан и Ана стајали су на улазу у национални парк, спремни за нову авантуру.

Jovan, Milan, and Ana stood at the entrance to the national park, ready for a new adventure.

Јован је био узбуђен; давно је чуо о скривеном водопаду и сада је био решен да га пронађе.

Jovan was excited; he had heard long ago about a hidden waterfall and was now determined to find it.

Милан је проверавао карту; разумео је важност безбедности и хтео је да избегне неке неочекиване ситуације.

Milan was checking the map; he understood the importance of safety and wanted to avoid any unexpected situations.

Ана је носила свој фотоапарат, тражећи савршену слику која ће обележити њену колекцију.

Ana was carrying her camera, searching for the perfect picture to mark her collection.

Ветар је шапутао кроз лишће док су кренули путељком.

The wind whispered through the leaves as they took the path.

Шума је мирисала на лето, а песма птица стварала је мелодију идеалну за шетњу.

The forest smelled of summer, and the song of birds created a melody perfect for walking.

Јован је повремено скретао са стазе, пратећи трагове који су га водили дубоко у шуму.

Jovan occasionally veered off the trail, following tracks that led him deep into the forest.

Милан је опомињао на опрез и важност останка на означеном путу.

Milan warned about caution and the importance of staying on the marked path.

"Видите ли знак за водопад?" упита Јован, скоро нестрпљиво.

"Do you see a sign for the waterfall?" Jovan asked, almost impatiently.

"Нема га на карти," рекао је Милан, са дозом забринутости. "Можда је боље да наставимо стазом."

"It's not on the map," said Milan, with a hint of worry. "Maybe it's better to continue on the trail."

Ана је застајала често, фотографишући зелене шумске крошње.

Ana frequently stopped, photographing the green forest canopies.

Небо је изгледало ведро, али у даљини су почели да се назиру тамни облаци.

The sky looked clear, but in the distance, dark clouds began to form.

"Мислим да се спрема олуја," рекла је Ана, гледајући кроз објектив. "Можда бисмо требали пожурити."

"I think a storm is coming," said Ana, looking through her lens. "Maybe we should hurry."

Јован није био спреман да одустане.

Jovan wasn't ready to give up.

Пожелео је да осети хладан спреј водопада на лицу.

He wanted to feel the cool mist of the waterfall on his face.

Ана, разапета између жеље за савршеном фотографијом и Миланове разумне бриге, размишљала је где да оде.

Ana, torn between the desire for the perfect photograph and Milan’s reasonable concern, was contemplating where to go next.

Кад су ушли у густу шуму, облаци су се надвили попут велике, сиве завесе.

When they entered the dense forest, the clouds loomed like a large, gray curtain.

Ветар је појачао, а киша почела да прска.

The wind picked up, and the rain started to sprinkle.

Јован је био само неколико корака испред, срце му је боловало од жеље за открићем.

Jovan was just a few steps ahead, his heart aching with a desire for discovery.

Али онда је и он осетио најаву олује, питајући се далеко ли су могли отићи.

But then he too felt the omen of the storm, wondering how far they could have gone.

Милан је стигао до Јована и рекао: "Морамо се вратити. Превише је ризично."

Milan reached Jovan and said, "We need to turn back. It's too risky."

Јован је погледао око себе, затим на лице Анином објективу који је хватао драматичне облаке.

Jovan looked around, then at Ana’s camera lens capturing the dramatic clouds.

Уздахнуо је и осетио да његово унутрашње дете жели још.

He sighed and felt that his inner child wanted more.

Али, сада је знао да је време да се врати.

But, now he knew it was time to return.

Док су се враћали стазом, Ана је направила последњи снимак.

As they walked back along the trail, Ana took one last shot.

Олуја је била готово епска на фотографији.

The storm looked almost epic in the photograph.

Сви заједно, убеђени да су донели праву одлуку, кренули су назад.

All together, convinced they had made the right decision, they headed back.

Касније, одмарајући се у маленом кафићу у подножју планине, Јован је схватио да се све ово време ради и о путу, а не само о циљу.

Later, resting in a small café at the foot of the mountain, Jovan realized it had always been about the journey, not just the destination.

Милан је осетио да је неопходно да верује својим пријатељима.

Milan felt it was crucial to trust his friends.

Ана је нашла лепоту у олуји кроз објектив, али и у друштву које је делило један уобичајени летњи дан на Фрушкој гори.

Ana found beauty in the storm through her lens, but also in the company that shared an ordinary summer day on Fruška Gora.

Тако су и тај излет претворили у незаборавну авантуру.

Thus, they turned that outing into an unforgettable adventure.

Иако водопад није био нађен, нове лекције и сећања били су непроцењиви.

Although the waterfall was not found, the new lessons and memories were priceless.