Немања и Милена стајали су на крају света.

Nemanja and Milena stood at the edge of the world.

Белина арктичке тундре пружала се у недоглед, под бледим сјајем поноћног сунца.

The whiteness of the Arctic tundra stretched endlessly under the pale glow of the midnight sun.

Ветар је био хладан, иако је било лето.

The wind was cold, even though it was summer.

Клима је овде увек сурова, мислио је Немања.

"The climate here is always harsh," thought Nemanja.

"Милена, морамо бити пажљиви," рекао је Немања.

"Milena, we must be careful," said Nemanja.

Његов глас је био мирана, али чврст.

His voice was calm but firm.

Он је искусан истраживач и знао је опасности тундре.

He is an experienced explorer and knew the dangers of the tundra.

Ветар и лед не праштају грешке.

The wind and ice do not forgive mistakes.

Милена је кимнула, али је унутра гризла нокте.

Milena nodded, but inside she was biting her nails.

Ово јој је био први такав задатак.

This was her first such assignment.

Желела је да прикупи драгоцене податке које ће направити разлику у њеној каријери.

She wanted to gather valuable data that would make a difference in her career.

Али, осећала је притисак.

However, she felt the pressure.

"Морамо припремити опрему за олују," наставио је Немања.

"We must prepare the equipment for the storm," Nemanja continued.

"Метеоролози су је најавили.

"Meteorologists have announced it.

Време се може променити у трену овде.

The weather can change in an instant here."

" Милена га је слушала, али и гледала према инструментима.

Milena listened to him but also looked towards the instruments.

Толико важних података, толико посла.

So much important data, so much work.

Питала се да ли је мудро ризиковати и посветити се послу упркос опасности.

She wondered if it was wise to take the risk and focus on the job despite the danger.

Одлучили су да пребаце свој камп на сигурнију локацију.

They decided to move their camp to a safer location.

Почели су са паковањем.

They began packing.

Али, олуја је дошла брже него што су мислили.

But the storm came faster than they expected.

Ветар се појачао, снег је почео да пада, а ужарена белина постала је непријатељ који је замаглио видик.

The wind picked up, snow began to fall, and the blazing whiteness became an enemy that obscured their view.

Милена је видела како ветар носи један од важних уређаја.

Milena saw the wind carrying away one of the important devices.

Без размишљања, појурила је иза њега, док је Немања покушавао да је заустави.

Without thinking, she rushed after it, while Nemanja tried to stop her.

"Не, чекај!

"No, wait!"

" узвикнуо је, али је био прекасно.

he shouted, but it was too late.

Видевши да Милена неће стати, Немања се тргао упред.

Seeing that Milena wouldn't stop, Nemanja dashed forward.

Стигао је до ње управо када је ухватила уређај, али није могла да се врати од ветра.

He reached her just as she caught the device, but she couldn't return against the wind.

Заједно, уз напор, кренули су назад у камп.

Together, with effort, they made their way back to the camp.

Немања је укорио Милену за њену неопрезност, али је био захвалан што су обоје били безбедни.

Nemanja scolded Milena for her recklessness but was grateful they were both safe.

Када су се вратили, успели су да спасу неке податке и склоне се у заклон од олује.

When they returned, they managed to save some data and take shelter from the storm.

У тишини, схватили су да је њихова мисија део заједничке авантуре.

In silence, they realized that their mission was part of a shared adventure.

Немања је схватио, треба да отвори срце и учини Милену својим савезницом, док је Милена разумела да ниједан успех не вреди више од животне сигурности и подршке.

Nemanja realized he needed to open his heart and make Milena his ally, while Milena understood that no success is worth more than life safety and mutual support.

У томе је пронашла уверење у своје способности и значај тимског рада.

In this, she found confidence in her abilities and the importance of teamwork.