Лишће је тихо падало на земљу.

The leaves quietly fell to the ground.

Јесен је бојила и најстарији кутак београдског дома за децу без родитеља.

Autumn painted even the oldest corner of the Belgrade home for children without parents.

Стара зграда носила је историју на својим зидовима, али у њој је било тако мало живота.

The old building carried history on its walls, but there was so little life within it.

Успавана, носила је мирис прошлости, али и сав могући потенцијал за нове почетке.

As if asleep, it carried the scent of the past but also all possible potential for new beginnings.

Унутар ових зидова, једна девојчица је гледала кроз прозор у крошње дрвећа.

Within these walls, a little girl was looking through the window at the treetops.

То је била Милана.

This was Milana.

Иако јој је живот био тежак, машта је увек била њен најбољи пријатељ.

Although her life was tough, imagination was always her best friend.

Цртала је светове који су се протезали с оне стране њених снова, све у нади да ће једног дана наћи праву породицу.

She drew worlds that stretched beyond her dreams, all in the hope that one day she would find a real family.

Али сада, док је кашљала, те наде су се чиниле тако далеко.

But now, as she coughed, those hopes seemed so far away.

Вук, старатељ у дому, тихо је стражарио над децом.

Vuk, a caretaker at the home, quietly watched over the children.

Његово срце било је велико, а прошлост сложена.

His heart was big, and his past was complicated.

Знао је шта значи патити и није желео да ико други прође кроз исто.

He knew what it meant to suffer and did not want anyone else to go through the same.

Када је видео како Милана кашље, одмах је знао да мора нешто учинити.

When he saw Milana coughing, he immediately knew he had to do something.

Међутим, дом је био сиромашан.

However, the home was poor.

Средстава за медицинску помоћ готово и да није било.

There were almost no funds for medical help.

Упркос томе, Вук је имао јасан циљ — Милана мора да оздрави.

Despite this, Vuk had a clear goal — Milana must get better.

Није волео систем који игнорише бол деце.

He didn't like the system that ignored the suffering of children.

Знао је да је опасно, али упркос свему, одлука му је била чврста.

He knew it was dangerous, but despite everything, his decision was firm.

Одлучио је да Милану одведе код лекара.

He decided to take Milana to the doctor.

Тајно, без знања претпостављених који су били више забринути за јавни имиџ него за здравље деце.

Secretly, without the knowledge of superiors who were more concerned with public image than the children's health.

Док су њих двоје тихо излазили из зграде, Вук је осећао страх.

As the two quietly exited the building, Vuk felt fear.

Ако га ухвате, могао би ризиковати посао.

If caught, he might risk his job.

Ситуација је постала напета када су на улазу срели директора.

The situation became tense when they met the director at the entrance.

Срце му је стало на тренутак.

His heart stopped for a moment.

Али он је, на срећу, био заокупљен неким папирима.

But he, fortunately, was preoccupied with some papers.

Прошли су нечујно поред њега, као сенке, изван зграде и као птице на слободи.

They passed silently by him, like shadows, outside the building and like birds to freedom.

Код лекара, Милана је добила потребну терапију.

At the doctor's, Milana received the necessary treatment.

Улогу у њеном оздрављењу одиграла је и љубав коју је осетила, знала је да неко мари.

The love she felt played a role in her recovery, knowing someone cared.

Након лечења, Вук је организовао изложбу Миланиних цртежа у скромном делу дома.

After the treatment, Vuk organized an exhibition of Milana's drawings in a modest part of the home.

Цртежи су били пуни боја и среће, веома упечатљиви за малу девојчицу каква је она.

The drawings were full of color and happiness, very impressive for such a little girl.

Један пар, у посети дому, приметио је изложбу и заинтересовао се за девојку иза цртежа.

One couple visiting the home noticed the exhibition and became interested in the girl behind the drawings.

Милана је сада била пуна наде.

Milana was now full of hope.

Вук је научио да се супротстави систему, да се бори за правду и добробит деце.

Vuk learned to stand up to the system, to fight for justice and the well-being of the children.

Започео је ново поглавље у којем ће храбро заступати свако дете, баш као што је застуцао Милану.

He started a new chapter in which he would bravely advocate for every child, just as he did for Milana.

Јесен је прошла, али њен алармантан пример добрих промена остаће заувек у сећањима оних који су били њен део.

Autumn had passed, but its alarming example of good changes would remain forever in the memories of those who were part of it.

Сада, уз нове наде и промене на видику, живот је сјајио јаче у старом дому на ободу Београда.

Now, with new hopes and changes on the horizon, life shone brighter in the old home on the edge of Belgrade.