На јесење јутро, када је зрак био свеж и ведар, ученици једне основне школе спремали су се да посете Калемегдански парк.

On an autumn morning, when the air was fresh and clear, students from a primary school were preparing to visit Kalemegdan Park.

Калемегдан је пружао невероватан поглед на ушће Саве у Дунав, а јесенје лишће стварало је шаренило боја.

Kalemegdan offered an incredible view of the confluence of the Sava and Danube rivers, and the autumn leaves created a kaleidoscope of colors.

Излет је био савршена прилика за мали предах од учења.

The trip was a perfect opportunity for a small break from studying.

На једној клупи у парку седели су Марко, Јована и Никола.

On one bench in the park sat Marko, Jovana, and Nikola.

Марко, тих и марљив студент, имао је један циљ: да победи на малом квизу којег је учитељ организовао.

Marko, a quiet and diligent student, had one goal: to win in the small quiz organized by the teacher.

Желео је да импресионира Јовану и другове својим знањем.

He wanted to impress Jovana and his friends with his knowledge.

Али, унутра, Марко је био веома нервозан.

But inside, Marko was very nervous.

Читао је читаву ноћ, борећи се са самопоуздањем.

He had read all night, struggling with self-confidence.

"Марко, шта мислиш, ко ће победити у квизу?

"Marko, what do you think, who will win the quiz?"

" упитала је Јована, увек пуна живота и радозналости.

asked Jovana, always full of life and curiosity.

"Па, надам се да ћу успети," рекао је Марко, покушавајући да сакрије своју трему.

"Well, I hope I succeed," Marko said, trying to hide his nervousness.

Никола, Марков најбољи пријатељ, тапшао га је по рамену.

Nikola, Marko's best friend, patted him on the shoulder.

"Само се опусти, биће све у реду," рекао је охрабрујућим гласом.

"Just relax, everything will be alright," he said with an encouraging voice.

Квиз је започео и питања су била једно за другим.

The quiz began, and the questions came one after the other.

Марко је успевао да одговори на многе.

Marko managed to answer many.

Али онда, дошао је ред на једно тешко питање о историји Калемегдана.

But then it was time for a difficult question about the history of Kalemegdan.

"Ко је изградио прву тврђаву на овом месту?

"Who built the first fortress at this site?"

" упитао је учитељ, смешкајући се.

the teacher asked, smiling.

Марко је стао.

Marko paused.

Није био сигуран у свој одговор.

He wasn't sure of his answer.

Срце му је убрзало.

His heart raced.

Све очи су биле упрте у њега, поготово Јованине.

All eyes were on him, especially Jovana's.

Размишљао је да ли да пређе питање или да одговори.

He thought about whether to skip the question or to answer.

У тренутку напетости, Марко је дубоко удахнуо и одлучио.

In the tense moment, Marko took a deep breath and decided.

"Римљани," рекао је са одлучношћу у гласу.

"The Romans," he said with determination in his voice.

Учитељ се насмешио и климнуо главом.

The teacher smiled and nodded.

"Тачно!

"Correct!

Браво, Марко!

Bravo, Marko!"

"Цео разред је аплаудирао, а најгласнија је била Јована која му је пришла и дала му похвално тапшање по леђима.

The whole class applauded, and the loudest was Jovana, who walked over and gave him a congratulatory pat on the back.

"Знала сам да можеш!

"I knew you could do it!"

"Марко је осетио како му срце расте од среће и поноса.

Marko felt his heart swell with happiness and pride.

Схватио је да је поверење у себе кључно.

He realized that self-confidence is key.

Победа је била слатка, али је важније било то што је успео да надвлада страхове.

Victory was sweet, but more importantly, he had managed to overcome his fears.

Када се излет ближио крају, Марко је осетио ново самопоуздање.

As the trip was coming to an end, Marko felt a new sense of confidence.

Знао је да ће следећи пут лакше веровати у себе – и то је било право освајање.

He knew that next time it would be easier to believe in himself—and that was the true achievement.