Лука је волео мирно село у јесен.

Luka loved the peaceful village in autumn.

Ваздух био је свеж и носио мирис земље.

The air was fresh and carried the scent of earth.

Смеђе и златне боје лишћа бојиле су пејзаж.

Brown and golden colors of leaves painted the landscape.

Његова фарма налази се између брда, са пољима пуним сена.

His farm is located between the hills, with fields full of hay.

Лука је поносан на своју земљу, иако се, ових дана, осећа немоћним.

Luka is proud of his land, although these days he feels helpless.

Недавно је имао операцију.

Recently, he had surgery.

Доктори су рекли да мора да одмара.

The doctors said he had to rest.

Али, јесен је сезона жетве.

But, autumn is the harvest season.

Време неће чекати.

Time won't wait.

У кући, Ана и Марко, његова деца, гледали су оца.

In the house, Ana and Marko, his children, watched their father.

Знају колико му је важна фарма.

They know how important the farm is to him.

„Тата, ми ћемо се побринути за све,“ рекла је Ана, држећи брата за руку.

"Dad, we'll take care of everything," Ana said, holding her brother's hand.

Лука је погледао децу.

Luka looked at the children.

Знао је да су спремни.

He knew they were ready.

Али, његово срце било је пуно сумње.

But his heart was full of doubt.

Једног поподнева, на хоризонту, облаци су постали тамни.

One afternoon, on the horizon, clouds turned dark.

Олуја се приближавала.

A storm was approaching.

Лука осети панику.

Luka felt panic.

Шишке кукуруза и гомиле сена могли би бити уништени.

Corn stalks and hay piles could be destroyed.

„Морам нешто да учиним,“ мисли Лука.

"I have to do something," Luka thought.

Али, онда се сети дечијих речи.

But then he remembered the children's words.

Ана и Марко већ су почели да раде на пољу.

Ana and Marko had already started working in the field.

Видели су оца како стоји на прагу.

They saw their father standing on the doorstep.

„Тата, све ће бити у реду!

"Dad, everything will be alright!"

“ викнуо је Марко.

Marko shouted.

Лука је осетио топлину у срцу.

Luka felt warmth in his heart.

Одлучио је да верује својој деци.

He decided to trust his children.

Са снажним ветром око њих, Ана и Марко су брзо радили.

With strong winds around them, Ana and Marko worked quickly.

Веровали су једно другом.

They trusted each other.

Лука је, први пут, седео и посматрао.

For the first time, Luka sat down and watched.

Уздахнуо је.

He sighed.

Осећао је мир.

He felt peace.

Када је олуја прошла, штета није била велика.

When the storm passed, the damage wasn't great.

Ана и Марко успели су да спасу важне делове жетве.

Ana and Marko managed to save important parts of the harvest.

Лука их је загрлио са захвалношћу.

Luka hugged them with gratitude.

Те ноћи, седели су заједно уз ватру.

That night, they sat together by the fire.

Лука је схватио важну истину.

Luka realized an important truth.

Снага није само физичка.

Strength is not just physical.

Понекад, снага значи позвати у помоћ и веровати другима.

Sometimes, strength means asking for help and trusting others.

Ана и Марко показали су да су достојни наследници његове љубави према земљи.

Ana and Marko showed that they are worthy heirs of his love for the land.

Са осмехом, рекао је: „Заједно, можемо све.

With a smile, he said, "Together, we can do anything."

“ Деца су знала да њихов отац више није само глава породице, већ и њихов ослонац.

The children knew their father was no longer just the head of the family but also their support.

Све је било у реду на фарми, док се јесен наставља у својој лепоти.

Everything was alright on the farm, as autumn continued in its beauty.