Зимска киша нежно је додиривала калдрму у Котору, а трепераве лампице украшавале су сваки штанд на божићном вашару.

The winter rain gently touched the cobblestones in Kotor, while twinkling lights adorned every stall at the Christmas fair.

Мирис куваног вина ширио се ваздухом и доносио топлину у мирисе хладног зимског дана.

The aroma of mulled wine wafted through the air, bringing warmth to the scents of a cold winter day.

Међу разним штандовима, шетала су троје пријатеља: Милош, Јелена и Снежана.

Among the various stalls, three friends strolled: Miloš, Jelena, and Snežana.

Милош, са тридесетак година, носио је са собом нежан осмех и носталгичну чежњу.

Miloš, around thirty years old, carried with him a gentle smile and a nostalgic longing.

Његова мисија је била једноставна: пронаћи поклон који ће вратити његову породицу у срећне дане прошлости.

His mission was simple: to find a gift that would bring his family back to the happy days of the past.

Видео је перфектан божићни тренутак, али кесе још увек празне.

He envisioned the perfect Christmas moment, but his bags were still empty.

Јелена, његова млађа сестра, била је супротност — увек прецизна.

Jelena, his younger sister, was the opposite — always precise.

Веровала је да верне речи вреде више од раскошних поклона.

She believed that sincere words were worth more than lavish gifts.

Желела је да пронађу поклоне који су практични и приступачни.

She wanted to find gifts that were practical and affordable.

Иза себе носила је ранац пуњен списком са тачно одмереним трошковима.

She carried a backpack filled with a list of carefully measured expenses.

Снежана је била оличење креативности.

Snežana was the embodiment of creativity.

Њене очи блистале су док је посматрала ручно прављене предмете.

Her eyes sparkled as she observed the handmade items.

Волела је саму магију божићног вашара.

She loved the very magic of the Christmas fair.

„Овде морамо да пронађемо нешто специјално,” рекао је Милош док су пролазили поред штанда са руком плетеним шалама.

“We have to find something special here,” said Miloš as they passed a stall with hand-knitted scarves.

„Не желим ниједну обичну ствар.”

“I don’t want any ordinary thing.”

„Практичност је важнија,” неустрашиво је одговорила Јелена.

“Practicality is more important,” Jelena replied fearlessly.

„Али можда можемо и једно и друго.”

“But maybe we can have both.”

Док су пролазили штанд за штандом, Снежана је привукла пажњу.

As they passed stall after stall, Snežana caught something interesting.

„Погледајте ово, изгледа као да потиче из бајке,” рекла је показујући ка једној стојној фигури Богородице.

“Look at this, it looks like it’s from a fairy tale,” she said, pointing to a standing figure of the Virgin Mary.

Милош је застао.

Miloš paused.

Фигура је била део прелепе сцене рођења коју је видео као дете код своје баке.

The figure was part of a beautiful nativity scene he had seen as a child at his grandmother’s house.

Снег је почео да пада, тихо покривајучи улице меком белином.

Snow began to fall, quietly covering the streets in a soft whiteness.

У том тренутку, Милош је схватио шта жели.

At that moment, Miloš realized what he wanted.

„Мислим да је ово то,” рекао је полако.

“I think this is it,” he said slowly.

„Поклон који доноси срећу и успомене, али је и у нашем буџету.”

“A gift that brings happiness and memories, yet is within our budget.”

Јелена је погледала стрепљиво.

Jelena looked on hesitantly.

„Јесмо ли сигурни?” упитала је.

“Are we sure?” she asked.

„Да,” одговорила је Снежана са узбуђењем.

“Yes,” Snežana replied excitedly.

„Понекад, срце зна најбоље.”

“Sometimes, the heart knows best.”

Милош је купио сцену са рођењем и осетио мир.

Miloš bought the nativity scene and felt at peace.

Проналажење савршеног поклона било је лакше него што је мислио, када је следио своје срце.

Finding the perfect gift was easier than he thought when following his heart.

Троје пријатеља наставило је шетњу кроз град, осећајући топлину у срцима, чак и када је снег наставио да пада у тихом зимском пољупцу.

The three friends continued their walk through the town, feeling warmth in their hearts, even as the snow continued to fall in a silent winter kiss.