Снег је прекрио Аду Циганлију, а удаљени звукови града губили су се у тишини.

The snow had covered Ada Ciganlija, and the distant sounds of the city were lost in the silence.

Милан и Весна полако су корачали љуштећи летаргију коју је зима носила уз реку Саву.

Milan and Vesna walked slowly, shedding the lethargy that winter brought along the Sava River.

Милан је био мислима далеко, док је Весна покушавала да се носи са осећањем губитка.

Milan was far away in his thoughts, while Vesna tried to cope with the feeling of loss.

Њихова мајка је недавно преминула, а празници више нису имали исту топлину.

Their mother had recently passed away, and the holidays no longer held the same warmth.

"Мислим да је време да вратимо наше старе божићне традиције", рекао је Милан, прекидајући тишину.

"I think it's time to bring back our old Christmas traditions," Milan said, breaking the silence.

"Она би то желела.

"She would have wanted that."

"Весна је уздахнула, тугом притиснувши своје срце.

Vesna sighed, her heart heavy with sorrow.

"Милан, не можда то није добра идеја.

"Milan, maybe that's not a good idea.

Време је да створимо нове успомене.

It's time to create new memories."

"Милан је био упоран, али мека линија упорности у његовом гласу натерала је Весну да се замисли.

Milan was persistent, but the soft line of persistence in his voice made Vesna reflect.

"Зашто све ново?

"Why everything new?

Зашто не бисмо сачували старо, барем делимично?

Why don't we preserve the old, at least partially?"

"Како су се шетали, слике из детињства почеле су да им плове свешћу.

As they walked, childhood images began to drift into their consciousness.

Присетили су се како су украшавали јелку, како су скијали низ мали брежуљак, и како су њихова мајка и бака спремале врући чај с циметом док снег пада.

They remembered decorating the Christmas tree, skiing down a small hill, and their mother and grandmother preparing hot cinnamon tea while the snow fell.

"Погледај ово место", рече Милан, показујући на језеро прекривено ледом.

"Look at this place," said Milan, pointing to the lake covered with ice.

"Сећаш се кад смо ту пецали и упознали нове пријатеље сваке године?

"Do you remember when we used to fish here and meet new friends every year?"

"Весна је застала, срце јој се стегнуло, али је осетила топлину у успоменама.

Vesna paused, her heart tightened, but she felt warmth in the memories.

"Да, сећам се.

"Yes, I remember."

"Убрзо, ниједно од њих више није желело раскид са прошлошћу.

Soon, neither of them wanted to sever ties with the past.

Одлучност у Милановим очима нестајала је, а Весна је видела нову перспективу.

The resolve in Milan's eyes faded, and Vesna saw a new perspective.

Сетила се како су за Бадње вече палили бадњак и певали божићне песме.

She recalled how they would burn the Yule log and sing Christmas carols on Christmas Eve.

"Можда можемо да комбинујемо", предложила је Весна.

"Maybe we can combine," Vesna suggested.

"Не морамо да се држимо сваке традиције, али можда можемо задржати неке, на наш начин.

"We don't have to stick to every tradition, but maybe we can keep some, in our own way."

"Милан се насмејао, олакшан.

Milan laughed, relieved.

"Баш то, желим да нас уједињавају.

"Exactly, I want them to unite us.

Ма какви били, стари или нови.

Old or new, whatever they are."

"И тако, док снег је наставио да пада, Милан и Весна пронашли су компромис.

And so, as the snow continued to fall, Milan and Vesna found a compromise.

Одлучили су да сваке године за Божић поздраве прошлост док стварају нове успомене.

They decided to greet the past every Christmas while creating new memories.

Успомене које ће их подсећати на љубав и на топлину која никад неће нестати.

Memories that would remind them of the love and warmth that would never fade.

Схватили су да, као и зима што доноси снег, су и традиције обликоване веком и временом, увек нове, увек другачије, али увек припадају њима.

They realized that, just as winter brings snow, traditions are shaped by century and time, always new, always different, but always belonging to them.

И тако су закорачили даље, лагано и са осмехом, у снежну будућност.

And so they stepped further, gently and with a smile, into a snowy future.