Док је зима облагала камене улице Сплита, празнични дух разливао се дуж обале Јадранског мора.

As winter covered the stone streets of Split, the holiday spirit spread along the coast of the Adriatic Sea.

Свака светлост на променадама блистала је као звезда која је украшавала небо.

Every light on the promenades shone like a star decorating the sky.

Иза очаравајућих светала, мирис куваног вина и смех туриста стварао је топлину у хладној ноћи.

Behind the enchanting lights, the scent of mulled wine and the laughter of tourists created warmth in the cold night.

Током ових свечарних тренутака, младић Вук ходао је сам, полако се крећући кроз шеталиште.

During these festive moments, a young man named Vuk walked alone, slowly moving through the promenade.

Био је из Београда, волио је да истражује нове крајеве, али усамљеност га је често пратила.

He was from Belgrade, loved exploring new places, but loneliness often followed him.

Његова резерва спречавала га је да се отвара људима.

His reserve prevented him from opening up to people.

Али у тој гомили, нешто је требало да се промени.

But in that crowd, something was about to change.

Насупрот њему, Јелена из Новог Сада весело је кренула дуж обале.

Opposite him, Jelena from Novi Sad cheerfully strolled along the coast.

Била је ведра и авантуристичког духа, путовала је да побегне од свакодневне рутине.

She was cheerful and adventurous, traveling to escape the daily routine.

Њена радост била је заразна, и у тренутку када су се њихови погледи срели, судбина је умешала прсте.

Her joy was infectious, and the moment their eyes met, fate intervened.

„Здраво“, осмехнула му се, протежући руку.

"Hello," she smiled, reaching out her hand.

„Јеси ли и ти сам овде?

"Are you also here alone?"

“„Да,“ одговори Вук, осећајући како му срце убрзава.

"Yes," Vuk replied, feeling his heart race.

„Сам, али не и изгубљен.

"Alone, but not lost."

“Разговарали су, свеопшти жамор људи био им је савезник, водећи их ближе једно другоме.

They talked, the general murmur of people being their ally, drawing them closer to each other.

Јелена је причала о својим путовањима, о местима која је видела и људима које је срела.

Jelena spoke of her travels, the places she had seen, and the people she had met.

Вук је био фасциниран њеном храброшћу и животном радошћу.

Vuk was fascinated by her courage and zest for life.

Међутим, упркос срчаној везаности, Вук је осећао како га преплављује стара стидљивост.

However, despite the heartfelt connection, Vuk felt his old shyness overcome him.

Иза гласова, подсећао се на оно што заиста жели: не само присуство, већ истинску везу.

Behind the voices, he reminded himself of what he truly wanted: not just presence, but a genuine connection.

Време је брзо прошло, а крај године се ближио.

Time flew by, and the year's end was approaching.

Пре него што су сви околни звуци истопили ту вече, Вук је, осетивши тренутак, одлучио да ризикује.

Before all the surrounding sounds melted that evening, Vuk, sensing the moment, decided to take a risk.

„Да ли би хтела да гледамо ватромет заједно?

"Would you like to watch the fireworks together?"

“Јелена се осврнула према мору, па према Вуку и насмешила се.

Jelena looked toward the sea, then at Vuk, and smiled.

„Била би ми част.

"It would be my pleasure."

“Док је поноћна муњевита светлост бојила небо, њих двоје стајали су раме уз раме.

As the midnight flashes of light painted the sky, the two of them stood shoulder to shoulder.

Свако пуцање ватромета било је као нови нотни запис њиховог пријатељства.

Each burst of fireworks was like a new musical note of their friendship.

Часови су пролазили, разговори су текли, и одједном се чинило да нису више сами.

Hours passed, conversations flowed, and suddenly it seemed they were no longer alone.

Када је све било готово, осећали су се потпуно повезаним.

When it was all over, they felt completely connected.

Разменили су контакте, обећавши да ће остати у контакту, и тако, свако од њих оставио је Сплит с првим наговештајем нове пријатељске везе у свом срцу.

They exchanged contacts, promising to stay in touch, and so, each of them left Split with the first hint of a new friendship in their hearts.

Вук је те вечери научио нешто важно – да смелост може донети драгоцене односе, и да светлост ватромета није једина светлост која обасјава пут.

That evening, Vuk learned something important—courage can bring about precious relationships, and the light of fireworks is not the only light that illuminates the way.

Година, која је тек почела, обећавала је нове прилике за пријатељство и осмехе.

The year, just beginning, promised new opportunities for friendship and smiles.