Зима је стигла у Београд.

Winter arrived in Belgrade.

Снежне пахуље лагано су прекривале улице, стварајући тишину у граду.

Snowflakes gently covered the streets, creating a quiet atmosphere in the city.

Милан је стајао на свом балкону, гледајући како снег завејава калдрме.

Milan stood on his balcony, watching the snow blanket the cobblestones.

Његова мисао лутала је далеко.

His thoughts wandered far.

Мислио је на Јелену, свој љубави која се налазила на хиљадама километара, у хладном Торонту.

He was thinking about Jelena, his love who was thousands of kilometers away, in cold Toronto.

Дани су пролазили споро.

Days passed slowly.

Милан је био узнемирен.

Milan was troubled.

Чекао је вести о Јелениним медицинским резултатима, а брига га је хватала као хладна рука.

He awaited news of Jelena's medical results, his worry gripping him like a cold hand.

Његова највећа стрепња била је могућност лоших резултата и губитак близине са Јеленом.

His biggest fear was the possibility of bad results and losing his closeness with Jelena.

Иако су били раздвојени временском зоном, њихова веза није изгубила топлину.

Although they were separated by a time zone, their relationship hadn't lost its warmth.

Сваке ноћи, послали су поруке пуне наде и љубави.

Every night, they sent messages full of hope and love.

Јелена је, с друге стране, покушавала да остане оптимистична.

On the other hand, Jelena was trying to stay optimistic.

Њен мали стан у Торонту био је испуњен топлим светлима и бадњаком уз ког је скупљала снагу.

Her small apartment in Toronto was filled with warm lights, and a Yule log from which she gathered strength.

Снага је била у осмеху којим је радосно поздрављала Милана преко видео позива.

Strength lay in the smile with which she joyfully greeted Milan over video calls.

Желела је да задржи осећај нормалности, без обзира на страхове.

She wanted to maintain a sense of normalcy, regardless of her fears.

Једног јутра, док је снег падао густо, Борислав, Миланов пријатељ, дошао је у посету.

One morning, as snow fell heavily, Borislav, Milan's friend, came to visit.

Седели су у малој кафаници, загревајући руке уз топла пића.

They sat in a small cafe, warming their hands with hot drinks.

"Немој да дозволиш да те страх савлада," рекао је Борислав.

"Don't let fear conquer you," said Borislav.

"Јелена ће бити добро.

"Jelena will be fine.

Ако те брине, онда иди и биди уз њу.

If you're worried, then go and be with her."

"Милан је размишљао.

Milan thought about it.

Одједном, донесе одлуку.

Suddenly, he made a decision.

Морао је да буде уз Јелену за дочек Нове године.

He had to be with Jelena to celebrate the New Year.

Одлучио је да изненади Јелену путовањем у Торонто.

He decided to surprise Jelena with a trip to Toronto.

Брзо је резервисао карту.

He quickly booked a ticket.

Осетио је олакшање, али и трему.

He felt relief, but also nervousness.

Када је стигао на аеродром, Миланово срце брзо је куцало.

When he arrived at the airport, Milan's heart was beating fast.

Био је нервозан, а време је зачас пролазило.

He was nervous, and time was passing quickly.

Чекајући у редовима и слушајући обавештења, он се надао да ће на време стићи.

Waiting in lines and listening to announcements, he hoped to arrive on time.

Док су часови споро откуцавали, Милан је коначно седео у авиону.

As the clock ticked slowly, Milan finally sat in the plane.

У Торонту, зима је показивала своју чаролију.

In Toronto, winter was showing its magic.

Јелена је била сама у свом стану.

Jelena was alone in her apartment.

Док је украшавала божићно дрвце, њен телефон зазвони.

As she decorated the Christmas tree, her phone rang.

Најзад, стигли су резултати.

Finally, the results had arrived.

Уздахнула је дубоко пре него што је отворила поруку.

She took a deep breath before opening the message.

Позвала је Милана истог тренутка.

She called Milan immediately.

"Милане!

"Milan!"

" рекла је узбуђено кроз сузе радости.

she said excitedly through tears of joy.

"Резултати су добри!

"The results are good!

Све је у реду!

Everything is fine!"

"Милан је чуо њен глас тачно кад је ушао у Торонто.

Milan heard her voice just as he entered Toronto.

Иако су били раздвојени, срца су им куцала као једно.

Although they were apart, their hearts beat as one.

Борислав, ту издалека, подсетио га је да упали камеру мобилног и направи видео-позив.

Borislav, from afar, reminded him to turn on his phone camera and make a video call.

Док је авион слетао, Милан је угледао Јелену на екрану.

As the plane landed, Milan saw Jelena on the screen.

Смех и сузе њих двоје преплели су се у погледима пуним љубави.

Laughter and tears intertwined in their love-filled gazes.

Новогодишња ноћ започела је, а они су, иако физички раздвојени, били заједно у срцу.

The New Year's Eve began, and although physically apart, they were together in heart.

Милан је научио да права повезаност не познаје границе.

Milan learned that true connection knows no boundaries.

Љубав и подршка побеђују сваки страх, на сваком месту.

Love and support overcome any fear, anywhere.

Тако је зима донела не само снег, већ и нову снагу за двоје који су, упркос дистанци, нашли пут до једно другог.

Thus, the winter brought not only snow but also new strength for two who, despite the distance, found a way to each other.