Хладна вечер је спустила своје бледоплаво платно над Новим Садом.

A cold evening had spread its pale blue canvas over Novi Sad.

Честице снега нежно су се смењивале у светлу улица, које су исијавале топлину празничних украса.

Snowflakes gently danced in the streetlights, which radiated the warmth of holiday decorations.

Улице су биле испуњене мирисом куваног вина и звуцима веселе музике са зимске пијаце.

The streets were filled with the aroma of mulled wine and the sounds of cheerful music from the winter market.

Милан је стајао испред једног од штандова, посматрајући пролазнике.

Milan stood in front of one of the stalls, watching the passersby.

У срцу је осећао тежину док је гледао срећне породице како заједно славе.

He felt a heaviness in his heart as he observed happy families celebrating together.

Он је донео важну одлуку - веће од било каквог поклона.

He had made an important decision—greater than any gift.

Одлучио је да поново споји своју браћу и сестре, Јовану и Небојшу, пре него што стара година затвори своја врата.

He decided to reunite his siblings, Jovana and Nebojša, before the old year closed its doors.

Пре неколико дана, Милан им је написао писма.

A few days ago, Milan had written them letters.

Нежне, искрене речи које су изражавале његову жељу да празнике проведу заједно.

Gentle, sincere words that expressed his desire for them to spend the holidays together.

Позвао их је на пијацу, на месту где је живот пулсирао кроз снег и светлост.

He invited them to the market, a place where life pulsed through the snow and light.

То је било време за нове почетке.

It was a time for new beginnings.

Јована, најстарија, осећала је терет прошлих рана.

Jovana, the oldest, felt the weight of past wounds.

Али, у срцу, знала је да је време да опрости.

But in her heart, she knew it was time to forgive.

Док је корачала стазом пијаце, њени кораци били су тешки, али одлучни.

As she walked the path of the market, her steps were heavy but determined.

На другом крају улице, Небојша је, безбрижан као увек, гледао излоге.

At the other end of the street, Nebojša, carefree as ever, was looking at shop windows.

Ипак, унутра је осећао притисак свега што је било неизречено.

Yet inside, he felt the pressure of everything left unsaid.

Милан их је видео како се приближавају.

Milan saw them approaching.

Срце му је забрзало.

His heart raced.

Под сјајем ватромета, у срцу празничног метежа, нашли су се лице у лице.

Under the brilliance of fireworks, in the heart of the festive bustle, they found themselves face to face.

„Можемо ли да оставимо старо иза нас?

"Can we leave the past behind?"

” питао је Милан, очи пуне наде.

Milan asked, his eyes full of hope.

Тишина је заменила бучне звуке око њих.

Silence replaced the noisy sounds around them.

Јована је прво проговорила, глас јој је био тих, али одлучан.

Jovana spoke first, her voice quiet but resolute.

„Хајде да покушамо.

"Let's try.

Опрост је бољи од огорчености.

Forgiveness is better than resentment."

”Небојша је климнуо главом, са осмехом који је убрзо заменио израз забринутости.

Nebojša nodded, with a smile that quickly replaced his worried expression.

„Породица је важна.

"Family is important.

Ништа није вредно овога.

Nothing is worth more than this."

”Под снежним пахуљама, док су ватромети осветљавали ноћ, Јована и Небојша загрлише једно друго.

Under the falling snowflakes, as the fireworks lit up the night, Jovana and Nebojša hugged each other.

Милан им се придружио, осећајући да тежина на његовим раменима полако нестаје.

Milan joined them, feeling the weight on his shoulders slowly lift.

Снег је падао све јаче, али у тим првим минутама Нове године, осећала се топлина која је у срцима Милана, Јоване и Небојше била снажнија од било ког зимског ветра.

The snow fell more heavily, but in those first minutes of the New Year, there was a warmth in Milan's, Jovana's, and Nebojša's hearts that was stronger than any winter wind.

Породица је била поново заједно, а стара година је оставила прошлост за собом.

The family was together again, and the old year left the past behind.