Сунце је полако залазило иза планина, бацајући златне нијансе преко морске површине у Тивту.

The sun was slowly setting behind the mountains, casting golden hues over the sea surface in Tivat.

Поморска база била је пуна активности.

The naval base was bustling with activity.

Светлуцаве лампице висиле су дуж зграда, док су морнари и официри ужурбанo украшавали просторе за новогодишњу прославу.

Twinkling lights hung along the buildings, while sailors and officers busily decorated the spaces for the New Year's celebration.

Милан, марљиви поморски официр, стајао је усред те врвеће гужве са списком у рукама.

Milan, a diligent naval officer, stood amidst the bustling crowd with a list in his hands.

Његов поглед је непрекидно кружио између задатака које треба обавити и мисли о породици која је чекала далеко.

His gaze continuously shifted between tasks to be completed and thoughts of the family waiting far away.

Он је био тај који је морао да организује штафету забаве, али срце му се стењало за своје најмилије, за које се надао да ће их изненадити на време за поноћ.

He was the one who had to organize the festive relay, but his heart ached for his loved ones, whom he hoped to surprise in time for midnight.

„Милан“, позва Јована, његова поуздана колегиница.

"Milan," called out Jovana, his reliable colleague.

„Треба нам више украса у главној сали и недостаје нам музика.“

"We need more decorations in the main hall, and we're missing music."

Стеван, други колега, дода: „Можда можемо позвати локални бенд да свира?“

Stevan, another colleague, added, "Maybe we can invite a local band to play?"

Милан се ухвати за главу обузет бригом.

Milan held his head, overwhelmed with worry.

Имао је премало времена и премало ресурса.

He had too little time and too few resources.

Све што је желео, било је да вечерашње вече буде савршено, а да на крају вечери ипак није ускраћено његово породично време.

All he wanted was for tonight to be perfect, yet not at the expense of his family time.

Како је време пролазило, база је блиставала празничном светлошћу, али Милан је био све више уморан.

As time passed, the base glimmered with festive lights, but Milan grew more exhausted.

Одједном, застао је.

Suddenly, he paused.

Размишљао је о томе колико му је породица драга и о томе да не мора све сам да уради.

He thought about how dear his family was to him and realized he didn't have to do everything alone.

„Јована, Стеван, да ли бисте могли да преузмете неке задатке?“ упита с надом у гласу.

"Jovana, Stevan, could you take on some of the tasks?" he asked with hope in his voice.

„Треба ми ваша помоћ да завршимо на време.“

"I need your help to finish on time."

С разумевањем су климнули главом.

They nodded understandingly.

„Ту смо да помогнемо“, узврати Јована.

"We're here to help," replied Jovana.

Док су се ствари покренуле, Милан је све са поверењем делио са својим тимом.

As things started to progress, Milan shared everything with trust in his team.

Најзад је имао мало времена за себе.

At last, he had a little time for himself.

У један неочекивани тренутак, добио је позив од једног старог пријатеља, којем се није надао.

In an unexpected moment, he received a call from an old friend, whom he didn't expect.

„Ти си у Тивту? Имам кола, могу те возити до куће“, рече пријатељ.

"You're in Tivat? I have a car; I can drive you home," said the friend.

Како су се ветрови мењали, тако су и Миланови планови.

As the winds changed, so did Milan's plans.

Уз осмех и олакшање, прихватио је понуђену помоћ.

With a smile and relief, he accepted the offered help.

Прије самог поноћног звона, упутилa се мудра мисао - попросити за помоћ није знак слабости; већ снаге и разумевања.

Just before the stroke of midnight, a wise thought crossed his mind - asking for help is not a sign of weakness; it is a sign of strength and understanding.

Милан је стигао кући у последњи час.

Milan arrived home just in time.

Када је ушао, његова породица га срдачно загрли и заједно су испратили стару и дочекали нову годину.

When he entered, his family warmly embraced him, and together they bid farewell to the old year and welcomed the new one.

Година је дошла као обећање новог почетка, а Милан је научио да балансира између захтева посла и топлине дома.

The year came as a promise of a new beginning, and Milan learned to balance between the demands of work and the warmth of home.

Његово срце било је пуно док је звездама одзвањао весели осмех његове породице.

His heart was full as the joyful laughter of his family echoed to the stars.