Светлана је журила кроз гужву на Међународном аеродрому "Никола Тесла".

Svetlana was rushing through the crowd at Nikola Tesla International Airport.

Била је зима и снег је тихо падао напољу, стварајући дебели бели покривач на писти.

It was winter and the snow was quietly falling outside, creating a thick white blanket on the runway.

Било је много путника, а звоњава разгласа јенон-стоп говорила о одложеним летовима.

There were many passengers, and the announcement system was incessantly talking about delayed flights.

Светлана је морала да ухвати лет да би стигла кући за Српску Нову годину са породицом.

Svetlana needed to catch a flight to get home for the Serbian New Year with her family.

Светлана је била уморна од посла и једина жеља јој је била да види своје најмилије.

Svetlana was tired from work, and her only wish was to see her loved ones.

Док је стајала у реду, сазнала је да је њен лет одложен због снежне олује.

While she was standing in line, she found out that her flight was delayed due to a snowstorm.

Њено срце се стегло.

Her heart sank.

Време је било против ње.

Time was against her.

Размишљала је шта сада да ради.

She wondered what to do now.

У том тренутку, видела је Милоша, члана особља аеродрома, како свима помаже и решава проблеме.

At that moment, she saw Miloš, an airport staff member, helping everyone and solving problems.

Приказивао је мирну и професионалну појаву, чак и у хаосу.

He displayed a calm and professional demeanor, even in the chaos.

Светлана је прикупила храброст и пријатним гласом се обратила Милошу.

Svetlana gathered the courage and addressed Miloš in a pleasant voice.

"Извините," рекла је брзо.

"Excuse me," she said quickly.

"Мој лет је одложен.

"My flight is delayed.

Можете ли ми помоћи?

Can you help me?"

"Милош је љубазно климнуо главом.

Miloš nodded kindly.

"Хајде да видимо шта можемо да урадимо," одговорио је и погледао у свој компјутер.

"Let's see what we can do," he replied and looked at his computer.

Саједио се преко ове несрећне вести и тражио могућности.

He sympathized with this unfortunate news and searched for options.

Након неког времена, уз осмех, рекао је: "Имам решење.

After some time, with a smile, he said, "I have a solution.

Постоји лет који је преусмерен и можда ћете успети да ускочите на њега.

There’s a rerouted flight and you might be able to catch it."

"Светлана се осетила као да јој се камен срушио с груди.

Svetlana felt as if a weight had lifted from her chest.

Захваљујући Милошу, успела је да се укрца на тај лет.

Thanks to Miloš, she managed to board that flight.

"Хвала вам пуно," рекла је, искрено захвална.

"Thank you so much," she said, sincerely grateful.

Док је прелазила унутар авион, размишљала је о Милошевој љубазности.

As she boarded the plane, she thought about Miloš's kindness.

Док је авион узлетао, Светлана се осећала у великом миру.

As the plane took off, Svetlana felt a great peace.

Све ствари које је данас прошла подсетиле су је колико је важно ценити мале ствари и људе који чине живот лепшим.

All the things she had been through today reminded her of how important it is to appreciate the little things and the people who make life better.

Иако је дан почео стресно, завршио се гомилом добрих осећања и вером у људе.

Although the day started stressfully, it ended with a flood of good feelings and faith in people.

Тихо је посматрала белину снега који је остајао иза авиона и осетила је да, упркос свему, има много тога чему се може радовати на свету - и једва је чекала да прослави Нову годину са својом породицом пуна радости и осмеха.

She quietly watched the whiteness of the snow that was left behind by the plane and felt that, despite everything, there is much to look forward to in the world - and she couldn’t wait to celebrate the New Year with her family full of joy and smiles.