Белградски аеродром Никола Тесла био је пун људи.

The Belgrade airport, Nikola Tesla, was full of people.

Било је хладно и снежно.

It was cold and snowy.

Јован је журио да стигне до своје супруге Милице и да види свог новорођеног сина.

Jovan was hurrying to reach his wife Milica and to see his newborn son.

Али зима је била сурова.

But the winter was harsh.

Снег је падао густи и упоран, и све летове су отказали.

The snow was falling thickly and persistently, and all flights were canceled.

Јован је седео у чекаоници, гледајући кроз прозор како снег покрива авионе.

Jovan was sitting in the waiting area, watching through the window as the snow covered the planes.

Он је био нервозан.

He was nervous.

Његов телефон је звонио.

His phone rang.

Била је то Милица.

It was Milica.

"Јоване, јеси ли на путу?

"Are you on your way, Jovan?"

" питала је, у њеном гласу чуло се стрепња.

she asked, her voice tinged with anxiety.

Јован је покушао да је смири.

Jovan tried to calm her.

"Пронаћи ћу начин да дођем," рекао је.

"I will find a way to come," he said.

Поред Јована је седео младић, Ненад.

Next to Jovan sat a young man, Nenad.

Он је немао куда да оде, али је одмах приметио Јованову нервозу.

He had nowhere to go, but he immediately noticed Jovan's nervousness.

"Имао сам исто искуство пре неколико година," рекао је Ненад.

"I had the same experience a few years ago," said Nenad.

"Ако желиш, можемо заједно да се упутимо возом или колима.

"If you want, we can head out together by train or car.

Путеви су опасни, али није немогуће.

The roads are dangerous, but it's not impossible."

"Јован је размишљао.

Jovan contemplated.

Било је касно, али нови план му је потребан.

It was late, but a new plan was needed.

"Хајде да изнајмимо ауто," предложио је.

"Let's rent a car," he suggested.

Ово је била велика одлука, али је желео да буде са својом породицом.

This was a big decision, but he wanted to be with his family.

Брзо су се спремили.

They quickly got ready.

Снег је и даље падао као да неће престати.

The snow continued to fall as if it would never stop.

Возили су полако и опрезно.

They drove slowly and cautiously.

Пут је био лош, али они нису одустали.

The road was bad, but they did not give up.

Пратећи светла аутомобила и бацајући со на пут, напредовали су кроз зиму.

Following the car lights and scattering salt on the road, they advanced through the winter.

На половини пута, автомобил је застало.

Midway, the car stalled.

Снег је био дубок.

The snow was deep.

Али Ненад је знао шта да ради.

But Nenad knew what to do.

"Хајде да гурнемо ауто," предложио је.

"Let's push the car," he suggested.

Са заједничким снагама, успели су.

With combined efforts, they succeeded.

Како су се приближавали граду, небо је било испуњено ватрометом.

As they approached the city, the sky was filled with fireworks.

Била је Нова година.

It was New Year's Eve.

Јован је стигао кући у право време.

Jovan arrived home just in time.

Снежна олуја је претила да затвори све путеве, али он је био код куће.

The snowstorm threatened to close all roads, but he was home.

Ушао је у кућу и угледао Милицу са њиховим сином.

He entered the house and saw Milica with their son.

Осетивши снажан осећај олакшања, Јован је коначно придржао свог сина.

Feeling a strong sense of relief, Jovan finally held his son.

У том тренутку, схватио је шта значи бити храбар и одлучан.

At that moment, he realized what it meant to be brave and determined.

Његов живот је добио нови смисао.

His life gained new meaning.

Сада је знао да може бити добар отац.

Now he knew that he could be a good father.

Док су ватромети осветљавали небо, он је осетио мир.

As the fireworks lit up the sky, he felt peace.

Зима није могла да га заустави.

The winter couldn't stop him.

Јован је ту, са својом породицом, спреман да се суочи са свим изазовима који предстоје.

Jovan was there, with his family, ready to face all the challenges ahead.