Снежни ветар је дувао кроз разбијене прозоре напуштеног складишта, правећи хладноћу још оштријом.

The snow-laden wind blew through the broken windows of the abandoned warehouse, making the cold even sharper.

Прилазило је Сретенеје Господње, време када се славе свеће и успомене.

Sreteneje Gospodnje was approaching, a time for celebrating candles and memories.

Али уместо топлог окружења дома, Вук, Мира и Никола су се нашли овде, међу рушевинама.

But instead of the warm setting of home, Vuk, Mira and Nikola found themselves here, among the ruins.

Вук је посматрао зидове, обележене временом и занемаривањем.

Vuk observed the walls, marked by time and neglect.

Овде негде је био сакривен предмет који му је важан, предмет који је значио нови почетак за пријатељство које се полако распадало.

Somewhere around here was hidden an item that was important to him, an item that symbolized a new beginning for a friendship that was slowly falling apart.

Прошле недеље су се изгубили током истраживања, а предмет је остао ту, изван досега.

Last week they got lost during their exploration, and the item had remained here, out of reach.

„Морамо га наћи,“ рекао је Вук одлучно, гледајући у Миру и Николу.

"We have to find it," Vuk said determinedly, looking at Mira and Nikola.

Мира му је климнула, знајући колико је ово за њих важно.

Mira nodded, knowing how important this was for them.

Никола, увек спреман за авантуру, није крио свој ентузијазам.

Nikola, always ready for an adventure, did not hide his enthusiasm.

Био је то њихов последњи покушај.

This was their last attempt.

Ушли су у мрачне, хладне ходнике складишта.

They entered the dark, cold corridors of the warehouse.

Зидови су одјекивали корацима, а снег је пробијао кроз пукотине.

The walls echoed with their footsteps, and snow broke through the cracks.

Мира је водила, уз осећај за оријентацију који је успео да их доведе донде.

Mira led the way, with a sense of orientation that managed to guide them this far.

„Пази,“ упозорио је Вук када је заметио део унеколико покривен рушевинама.

"Watch out," Vuk warned when he noticed a part somewhat covered by debris.

Део пода изгледао је као да ће пропасти.

A section of the floor seemed like it was about to give way.

Док су се приближавали месту где је предмет могао бити, напетост је расла.

As they approached the spot where the item might be, tension rose.

Мира је пронашла нешто скривено под гомилом прашине.

Mira found something hidden under a pile of dust.

Било је овде.

It was here.

„Ево га!

"Here it is!"

“ узвикнула је.

she exclaimed.

Али у том тренутку, Вук је приметио да се зидови опасно померају.

But at that moment, Vuk noticed the walls shifting dangerously.

„Морамо изаћи одмах!

"We have to get out now!"

“ повикао је.

he shouted.

Трчали су кроз ходнике, гушећи се од хладног ваздуха, и успели су да изађу само тренутак пре него што се део складишта срушио иза њих.

They ran through the corridors, gasping for air in the cold, and managed to get out just moments before part of the warehouse collapsed behind them.

Стајали су у снегу, држећи тражени предмет.

They stood in the snow, holding the sought-after item.

Било је утиснуто у њиховим погледима да је ово значило више од самог проналаска.

It was impressed in their expressions that this meant more than just the discovery itself.

Била је то прилика да обнове оно што је изгледало изгубљено.

It was an opportunity to restore what seemed lost.

Док су се враћали кући, Вук је деловао самопоузданије.

As they returned home, Vuk seemed more confident.

Научио је да његов таленат за детаље може промијенити читав исход.

He had learned that his talent for details could change the entire outcome.

Сретенеје је прошло, али њихово пријатељство, очврснуто у леду и храбрости, било је ново и јаче.

Sreteneje had passed, but their friendship, forged in ice and bravery, was new and stronger.

Вук је схватио да је у детаљима кључ, и научио је како да их учини важним.

Vuk realized that the key was in the details, and he learned how to make them matter.